😍 Kalendar sa nedeljama — Koja je nedelja u godini?

weeknumber·zone

Solitaire
Madžong
Zmija
Minesweeper
2048

Srpski
- Azərbaycan dili
- Bahasa Indonesia
- Bahasa Melayu
- Català
- Dansk
- Deutsch
- Eesti
- English
- Español
- Ελληνικά
- Filipino
- Français
- Hrvatski
- Italiano
- Latviešu
- Lietuvių
- Magyar
- Nederlands
- Norsk
- Polski
- Português
- Română
- Shqip
- Slovenčina
- Slovenščina
- Srpski
- Suomi
- Svenska
- Tiếng Việt
- Türkçe
- Čeština
- Български
- Македонски
- Русский
- Українська
- العربية
- فارسی
- বাংলা
- עברית
- اردو
- हिन्दी
- ภาษาไทย
- ქართული
- 简体中文
- 繁體中文
- 日本語
- 한국어

{$ $gameScope.$ctrl.kinds[$gameScope.$ctrl.kind].title $}
- {$ value.title $}
Opcije

Informacije
Kalendar sa brojem nedelja
Kalendar je sistem za izračunavanje dovoljno velikih vremenskih intervala, koji se zasniva na periodičnosti kretanja nebeskih tela. Solarni kalendari se zasnivaju na kretanju Sunca, lunarni na kretanju Meseca, lunisolarni na kretanju Meseca i Sunca u isto vreme.
Jedna od važnih jedinica svakog kalendara je nedelja. Nedelja je vremenski period od sedam dana. Za čoveka koji efikasno planira svoje radne aktivnosti, nedelja, kao jedinica vremena, je od velikog značaja.
Istorija kalendara
Sam termin kalendar došao nam je iz Starog Rima i preveden sa latinskog calendarium - knjiga dugova. Istorija kaže da je bio običaj da Rimljani vraćaju dugove i plaćaju kamatu na njih prvih dana u mesecu, u dane takozvanih kalenda.
Međutim, prvi analozi kalendara pojavili su se mnogo pre osnivanja Rimskog carstva.
U blizini grada Nabta Plaja, koji se nalazi oko 800 kilometara od Kaira, otkriven je možda prvi godišnji kalendarski krug u istoriji čovečanstva. Stvorila su ga polunomadska plemena stočara koja su tih dana naseljavala teritoriju modernog Egipta. Uz pomoć ovog kruga, čija je polazna tačka bila pojava zvezde Sirijus na nebu, stanovnici plemena su pratili početak kišne sezone. Obilne padavine pretvorile su vrelu pustinju u pravu oazu sa livadama idealnim za ispašu.
Približno u istom periodu istorije pojavio se analog kalendara među plemenima koja su naseljavala zemlje današnje Nemačke. U istoriji je sačuvan kao Gosek krug, čija je polazna tačka bio dan zimskog solsticija.
Sledeće reference na mehanizme računanja vremena odnose se na Stari Egipat. Ovde je kalendarska godina bila vremenski interval između dva susedna helijakalna izlaska zvezde Sirijus. Egipćanima je bio potreban kalendar da odrede trenutke poplava reke Nil, ponavljajući se iz godine u godinu. Prirodni fenomen mogao bi uništiti sve useve stanovnika Drevnog Egipta. Ali, znajući unapred kada će se to dogoditi, seljaci su unapred požnjeli svoje useve i pripremili se za obradu zemljišta, koje je nakon prestanka poplava postalo plodnije i podatnije za obradu.
Važno je napomenuti da drevni kalendari nisu imali jasnu organizaciju, au različitim kulturama imali su originalnu strukturu. Tako su, na primer, Kelti delili nedelju na 9 dana, kod Egipćana se sastojala od 10, a stari Germani su živeli duge nedelje, koje su se sastojale od čak 14 dana.
Nedelje koje se sastoje od 7 dana prvi put su se pojavile na Drevnom Istoku. Svaki dan u nedelji dobio je naziv nebeskog tela: ponedeljak - Mesec, utorak - Mars, sreda - Merkur, četvrtak - Jupiter, petak - Venera, subota - Saturn, nedelja - Sunce.
Sedmodnevna nedelja odgovara i biblijskim spisima, prema kojima je Bog bio angažovan u stvaranju sveta celih šest dana, a sedmog dana je konačno odlučio da se odmori.
Konačni koncept sedmodnevne sedmice uspostavili su Rimljani. Sve je počelo činjenicom da je astronom Sosigen iz Aleksandrije, po naređenju Cezara, razvio takozvani julijanski kalendar, koji je imao 12 meseci i 365 dana. Dalje, Rimljani su ovaj kalendar proširili po celom carstvu, od vrućeg Egipta do beskrajnih šuma Nemačke.
Julijanski kalendar je trajao do 15. veka, nakon čega ga je papa Grgur KSIII zamenio gregorijanskim. Praktično se nije razlikovao od svog prethodnika, ali je bio tačniji i bliži tačnom vremenu za smenu godišnjih doba. Danas većina zemalja u svetu koristi gregorijanski kalendar.
Potreba za uvođenjem kalendara i njihovih analoga među narode antike i postepeno kretanje svih civilizacija ka jedinstvenom uređenom kalendaru svedoči o posebnom odnosu ljudi prema vremenu. Kalendar nije samo odličan alat za organizovanje, već je i nezamenljiv alat za beleženje važnih datuma i događaja u istoriji, omogućavajući vam da prenosite pouzdane informacije budućim generacijama ljudi.
Pomoć
Koja je ovo nedelja po redu?
Kalendar je samo alat pomoću kojeg možemo produktivno upravljati vremenom. Ali da bi ovaj alat funkcionisao, moramo se naoružati efikasnim tehnikama upravljanja vremenom.
Efikasne tehnike upravljanja vremenom
Pravilo 1‑3‑5
Suština pravila je da za radni dan, vremenski ograničen, možete sebi priuštiti određeni broj zadataka. Neka bude pravilo:
jedan veliki zadatak;
tri srednja zadatka;
dva mala zadatka.
Koristeći ovo pravilo, brzo ćete pokupiti stvari koje su vam se nagomilale, osloboditi se hitnog načina rada, a ubuduće ćete imati vremena da sve obavite na vreme bez nepotrebnog preopterećenja.
Pravilo tri
Za one od vas koji smatraju da je broj zadataka u pravilu iznad neodoljiv, talentovani pisac i konsultant za produktivnost Kris Bejli nudi lakše rešenje: izaberite svoja tri najvažnija zadatka sa svoje kontrolne liste i u potpunosti se usredsredite na njihovo dovršavanje do kraja dan. Sledećeg dana - sledeća tri zadatka itd.
10-minutni metod
Najteži deo svakog zadatka je početak. Postoji sjajan način da prevarite svoj lenji um: „Radiću ovo samo 10 minuta, a nakon toga ću se odmoriti.“ Sigurni smo da ćete uskoro zaboraviti na ostalo i raditi produktivno.
Pomodoro metoda
Sistem inventivnog preduzetnika Frančeska Ćirila „Metod Pomodoro“ odavno je osvojio svet. Trebaće vam tajmer. Podesite ga na 25 minuta. Vi ste produktivni. Nakon 25 minuta, dozvolite sebi petominutni odmor, a zatim se vratite na posao. Nakon što radite na ovaj način četiri ciklusa, pravite pauzu od 15-30 minuta.
Metoda 90/30
Suština metode je sledeća: 90 minuta posvetite radu na određenom zadatku, nakon čega se odmarate 30 minuta. Zatim se ciklus ponavlja, a narednih 90 minuta posvetite drugom zadatku. Važno je da prvi radni segment posvetite najvažnijem zadatku koji je pred vama.
Metoda ima naučnu osnovu, njenu efikasnost su testirali mnogi uspešni ljudi.
Metoda 52/17
Metoda za one kojima je 90 minuta produktivnog rada iscrpljujuće. Tehnologija je ista kao kod metode 90/30, vremenski okvir je drugačiji: 52 minuta rada, 17 minuta odmora.
Jedenje žaba
Metod svetski poznatog trenera Brajana Trejsija. Po njegovoj terminologiji, „žabe“ nisu baš prijatni zadaci, pomisao na izvršenje kojih izaziva potpuni slom snage i motivacije. Trejsi savetuje da se „pojede žaba“, odnosno da se uradi ovaj zadatak, na samom početku radnog dana. Dalje će biti lakše - obećava autor tehnike.
Kanban
Odličan način da vizuelizujete svoj tok posla, poreklom iz Japana. Da biste ga implementirali, biće vam potrebna ploča sa nalepnicama, čije radno polje mora biti podeljeno u tri kolone sa naslovima: „Zaraditi“, „Radim“, „Gotovo“. Zatim se uzimaju nalepnice, na njih se snimaju slučajevi, nakon čega se nalepnice lepe na tablu u delu koji odgovara trenutnom stanju kućišta. Brzina kojom se nalepnice kreću po tabli jasno će vam pokazati efikasnost vašeg rada.
Pravilo 2 minuta
Pravilo potiče od metodologije GTD (Getting Things Done) Dejvida Alena. Suština je jednostavna: zadaci za koje je potrebno do dva minuta da se završe odmah se rade. Ovo će vam rasteretiti mozak, a da ga ne zaokupite malim stvarima.
Sveže ili prženo
Metoda zasnovana na filozofiji blogerke Stephanie Lee. Prevodi se kao "sveže ili prženo". Zasnovan je na teoriji da kada se probudimo ujutru imamo „svež“ mozak, ali danju je „spržen“. Metoda je da se rešavaju najteži i najvažniji zadaci dok je mozak „svež“. Jednostavnije i prijatnije zadatke prepustićemo „prženom” mozgu.
Da bi metod bio najefikasniji, trebalo bi da odvojimo 15 minuta pre spavanja da isplaniramo sledeći dan, uzimajući u obzir gornju filozofiju.
Metoda Tima Ferisa
Prilično komplikovana, ali neverovatno efikasna metoda američkog investitora Timotija Ferisa. Sastoji se od dva postulata.
Pravilo 80/20 (Pareto princip): 80% posla se obavlja u 20% vremena. Preostalih 80% vremena posvećeno je 20% preostalog posla. U srcu principa je koncentracija, koja će vam omogućiti da većinu posla obavite u prvim satima. Ostalo vreme možete se malo opustiti i raditi rutinski posao koji ne zahteva posebnu koncentraciju.
Parkinsonov zakon: posao ispunjava sve vreme predviđeno za njega.
Koju god metodu efikasnog upravljanja vremenom izaberete da organizujete svoj radni dan, svaki od njih je zasnovan na vašoj želji da stalno poboljšavate svoj profesionalni nivo i menjate se na bolje.
Jedan dan - jedan zadatak koji vas približava cilju! Jedan mesec, jedan mali cilj!
Kontaktirajte nas
Privatnost

firefly·zone